Nacionalni savet češke nacionalne manjine na poziv Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, učestvovao je na tematskom dijalogu 15. marta 2021. godine. Tematski društveni dijalog u vezi sa Predlogom strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, sa posebnim osvrtom na obrazovanje nacionalnih manjina održan je u Palati Srbija. Dijalog su, uvodnim rečima, otvorili ministrar i prvi potpredsednik Vlade Branko Ružić, ministarka Gordana Čomic, te predsednik skupštinskog odbora dr Muamer Bačevac.
U pozivu koji je primljen od Ministarstva navodi se da društveni dijalog kao proces i prostor koji gradimo predstavlja prioritet u radu Vlade Republike Srbije. Društveni dijalog služi tome da se svi slušamo te da otvoreno razgovaramo i razmenimo mišljenja o značajnim temama za naše društvo.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da je ta Strategija posebno posvećena deci koja će u školu krenuti tek 2030. godine i kasnije.
„Nema razvoja za većinu, ako u dijalogu nismo razumeli šta kao razvoj našeg društva vide pripadnici nacionalnih manjina. Poverenje se gradi tako što sasvim jasno u otvorenom razgovoru razumemo šta su želje, percepcije, planovi, vizije onih koji predstavljaju interese nacionalnih manjina a šta želje, planovi, percepcije, vizije ali i realne mogućnosti zasnovane na novcu i drugim planovima, koje je Ministarstvo prosvete, kao alat razvoja Srbije, spremno da učini. Jedino ako imamo dijalog o obrazovanju, onda ulažemo u razvoj Srbije, jer ovde nije reč samo o tome kakav kvalitet obrazovanja treba da imaju nacionalne manjine u Srbiji, već je ovde reč o našem zajedničkom razvoju”.
-istakla je ministarka Gordana Čomić
Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoj, ovom prilikom izjavio je da je intencija svih ministara u Vladi da svaki važan strateški dokument izgradimo zajedno, na jedan inkluzivan način.
„Kada je reč o pravima nacionalnih manjina, jedno od najvažnijih je očuvanje kulturnog identiteta, pre svega obrazovanje i dostupnost obrazovanja. Važno je da ostavimo što širi okvir u ovoj strategiji, kako bismo te 2030. godine mogli da nastavimo dalje da unapređujemo ovaj veoma važan segment našeg obrazovnog sistema“
– naglasio je Ružić.
