Category: Novosti

U organizaciji Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine u saradnji sa Češkom besedom Novi Sad i Češkom besedom Banja Luka, u Narodnoj biblioteci u Beloj Crkvi otvorena je izložba pod nazivom „Jozef Lada – Ezopove basne“.

Predsednica Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine Ljiljana Stehlik rekla je da u ovim izazovnim vremenima, pored brige o zdravstvenom stanju, moramo voditi računa i o našem mentalnom zdravlju, a ovakve izložbe su dobra prilika da razmislimo o smislu životu i pravim duhovnim vrednostima.

„Josef Lada je veliki češki ilustrator koji je svojim ilustracijama obeležio detinjstvo mnogih čeških generacija. Josef Lada je bio slikar, karikaturista, ilustrator, pisac, osnivač češkog stripa i „modernih čeških bajki“. Ladu su smatrali jednim od najvećih čeških umetnika, a slavni Pablo Pikaso je za njega rekao „da je on taj najveći koga imamo“. Javnosti je najpoznatiji po svom stvaralaštvu za decu, ali takođe i po ilustracijama dela Jaroslava Hašeka. Uradio je oko 15 hiljada ilustracija, a njegovo rodno selo Hrusice je veoma čest motiv na njima. Karikaturist je i ilustrator knjiga (Jaroslav Hašek – Doživljaji dobroga vojaka Švejka, Ezop). Autor je više književnih dela koje je sam ilustrovao (Dečak i zvezde, Ladine bajke i dr)“

– rekla je Ljiljana Stehlik.

U okviru izložbe predstavljeno je 28 panoa sa ilustracijama originalnih i adaptiranih knjiga bajki i basni. Nakon Bele Crkve izložba će biti prikazana u Vršcu, onda putuje u Novi Sad a potom u Prag na predstavljanje tamošnjoj publici.

Nacionalni savet češke nacionalne manjine u saradnji sa Češkom besedom   Novi Sad i Češkom besedom Banja Luka, organizuje putujuću izložbu  u petak  03.07.2020. pod nazivom „Jozef Lada-Ezopove basne“ u Narodnoj biblioteci u Beloj Crkvi. Izložba će biti otvorena u period od 03.07.-09.07.2020.

Izložba je pre Bele Crkve bila prikazana u organizaciji Češke besede Banja Luka u mestu Srbac u Republici Srpskoj, biće zatim prikazana u Vršcu a onda putuje u Novi Sad a potom u Prag na predstavljanje tamošnjoj publici. Nacionalni savet češke nacionalne manjine posebno se zahvaljuje  Češkoj Besedi iz Banja Luke, kao i Češkoj besedi Novi Sad na mogućnosti da publika iz Bele Crkve ima priliku da pogleda ovu izložbu. Tokom izložbe biće predstavljeno 28 panoa  sa ilustracijama originalnih i adaptiranih knjiga bajki i basni.

Josef Lada  (Hrusice, 17. XII. 1887 – Prag, 14. XII. 1957) je veliki češki ilustrator  koji je svojim ilustracijama obeležio detinjstvo mnogih čeških generacija. Josef Lada je bio češki slikar, karikaturista, ilustrator, pisac, osnivač češkog stripa i “modernih čeških bajki”. Ladu su smatrali jednim od najvećih čeških umetnika, a slavni Pablo Pikaso je za njega rekao “da je on taj najveći koga imamo”. Javnosti je najpoznatiji  po svom stvaralaštvu za decu, ali takođe i po ilustracijama prema delima Jaroslava Hašeka. Uradio je oko 15 hiljada ilustracija, a njegovo rodno selo Hrusice je veoma čest motiv na njima.Karikaturist je i ilustrator knjiga (Jaroslav Hašek, Doživljaji dobroga vojaka Švejka; Ezop). Autor je više književnih dela koje je sam ilustrovao (Dečak i zvezde; Ladine bajke i dr.).

Ljiljana Stehlik

Predsednica Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine

U skladu sa članom 37, 40  i članom 42 Poslovnika o radu Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, dana 20.06.2020. godine predsednica Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine sazvala je elektronsku sednicu sa sledećim dnevnim redom:

1. Predlog realizacije krečenja prostorija Nacionalnog saveta i kupovine novih stolica uz rashodovanje starih koje su dotrajale;

2. Predlog realizacije prostornog uređenja partera oko Etno muzeja Čeha u Češkom selu;

Na sednici Izvršnog odbora inicirane su navedene tačke dnevnog reda sa idejom da se ovo vreme pandemije iskoristi na najbolji mogući način i da se obave neophodni radovi za nastavak normalnog funkcionisanja prostorija Nacionalnog saveta kao i potrebe da se uredi dotrajalo okruženje Etno muzeja i pripremi za planirana dešavanja.

Vezano za situaciju uzrokovanu pandemijom izazvanom korona virusom Covid-19,  posle ukidanja vanrednog stanja očekivalo se da se otvori mogućnost zakazivanja redovne sednice Nacionalnog saveta. Međutim,  radi bezbednosti i zdravlja svih članova Nacionalnog saveta, sazvana je elektronska sednica.

Na osnovu e-mailom dobijenih odgovora sumirani su rezultati glasanja i sačinjena odluka Nacionalnog saveta češke nacionalne o usvajanju predloga.

Nakon prebrojavanja pristiglih e-mailova, konstatovano je:

Po tački 1. dnevnog reda 8 članova Nacionalnog saveta glasalo je ZA,  3 člana su glasala PROTIV, 2 člana su UZDRŽANA, dok 2 člana nisu iskoristila svoje pravo da glasaju.

Po tački 2. dnevnog reda 8 članova Nacionalnog saveta glasalo je ZA,  5 članova su UZDRŽANI, dok 2 člana nisu iskoristila svoje pravo da glasaju.

Dana 19.06.2020 predsednica Nacionalnog saveta Čeha uzela je aktivno učešće na konferenciji: “Ekonomski podsticaj nerazvijenim opštinama i položaj nacionalnih manjina”, u organizaciji Centra za regionalni razvoj. Na konferenciji u Novom Sadu, učestvovali su: Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, Milinka Hrćan, v.d. sekretara Pokrajinskog  sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-zajednice, Aleksandra Šanjević iz Fondacije za otvoreno društvo, Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave, Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, Gordana Lazarević, magistar ekonomskih nauka, Vlado Radulović, direktor Službe Koordinacionog tela, Jelena Perković, koordinatorka i istraživač na projektu kao i predstavnici Nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Fonda za evropske poslove.     

Osnovni cilj projekta bio je da se utvrdi u kojoj meri Srbija ispunjava obaveze iz Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina (poglavlje X AP 23 ) posebno kroz ulaganja u nerazvijena područja i u kojoj meri se to odrazilo na poboljšanje ekonomskog položaja nacionalnih manjina. To je pokazalo jednogodišnje istraživanje novosadskog Centra za regionalizam u okviru projekta „Ekonomski podsticaj nerazvijenim opštinama i položaj nacionalnih manjina“ koji je realizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Srbija je sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom zaključila bilateralne sporazume o zaštiti prava nacionalnih manjina kojim su se te države obavezale da ulažu u ekonomski razvoj područja u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. Centar za regionalizam smatra da će nalazi, istraživanja i preporuke pomoći državi da utvrdi realno stanje i što kvalitetnije ispuni svoje obaveze iz Akcionog plana.

U organizaciji Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine i Češke besede Kruščica, u dosta izmenjenim okolnostima i  izazovnim vremenima, po ugledu na tradicionalnu manifestaciju spaljivanje Morane, ove godine organizovano je spaljivanje Korone.

Morana je slovenska boginja zime i smrti. Kao boginja zime ona nikad nije bila omiljena među starim Slovenima što se i može razumeti ako se uzme u obzir podneblje u kome su oni nekada živeli. Morana je bila duga i hladna zima, zima koja je sa sobom često donosila smrt u obliku bolesti, gladi i neizdržive hladnoće. Iznošenje smrti i dobrodošlica proleću je slovenski narodni običaj koji potiče iz predhrišćanske ere. Brojni rituali vezani su za ispraćanje Morane. Lutka napravljenu od slame i pruća, Morana,  postavlja se na drveni stub, a zatim se nosi kroz selo uz pevanje pesama koje slave život i odlazak  bolesti i zime. Na kraju rituala Morana se simbolično spaljuje.

“Usred straha od drugih, patnje i gubitka života, pandemija nas je naterala da zastanemo i preispitamo svoje mesto u svetu i naš odnos prema drugim ljudima. U sklopu vanrednih mera koje su, u cilju suzbijanja širenja korona virusa, donesene  u zemlji otkazan je veliki broj manifestacija. Uprkos preprekama, kulturni život u češkoj zajednici nije zamro, već je uglavnom premešten u virtuelni prostor. Kultura je uvek, pa i u najgorim, kriznim trenucima, za vreme bolesti i ratova, pomagala ljudima da prežive teška vremena”

-rekla je predsednica Nacionalnog saveta Čeha, gospođa Ljiljana Stehlik.

U skladu sa članom 37, 40  i članom 42 Poslovnika o radu Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, dana 16.05.2020. godine predsednica Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine sazvala je elektronsku sednicu sa sledećim dnevnim redom:

1. Predlog Izveštaja za periodično finansijsko izveštavanje za I kvartal 2020. godine.

Vezano za novonastalu situaciju uzrokovanu pandemijom izazvanom korona virusom Covid-19,  posle ukidanja vanrednog stanja očekivalo se da se otvori mogućnost zakazivanja redovne sednice Nacionalnog saveta. Međutim, pošto su i dalje na snazi vanredne mere, preporučena je opšta zabrana okupljanja te je u tom smislu sazvana elektronska sednica. 

Na osnovu e-mailom dobijenih odgovora sumirani su rezultati glasanja i sačinjena odluka Nacionalnog saveta češke nacionalne o usvajanju Izveštaja za periodično finansijsko izveštavanje za I kvartal 2020. godine.

Nakon prebrojavanja pristiglih e-mailova, konstatovano je da je 9 članova Nacionalnog saveta glasalo ZA,  4 člana su bila UZDRŽANA, dok 2 člana nisu iskoristila svoje pravo da glasaju.

Predsednica Nacionalnog saveta Čeha, gospođa Ljiljana Stehlik, čestitala je Dan Nacionalnog saveta Čeha pripadnicima češke nacionalne zajednice u Srbiji.

“Verujem da će ljudi u ovim izazovnim vremenima pokazati svoje pravo lice ljudskosti  te spremnost  na velikodušnost  i univerzalne vrednosti čoveka. Nadam se da smo ovo vreme samoće iskoristili  kako bi smo se okrenuli unutrašnjim neprolaznim vrednostima u duhu zajedništva i sloge. Naš cilj će i dalje biti poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, razvijanje osjećanja samopoštovanja i poštovanja drugih kao osnovnih vrednosti ljudskog dostojanstva. Povodom Dana Nacionalnog saveta Čeha želim posebno da naglasim potrebu za skladom u zajednici, za prijateljstvom među ljudima i nacijama kroz razumevanje, toleranciju i nenasilje”

-kaže predsednica Nacionalnog saveta Čeha Ljiljana Stehlik

Ove godine Dan Nacionalnog saveta Čeha obeležiti smo na nešto drugačiji način. Zbog novonastale situacije povodom pandemije, ove godine, simbolično je otvorena izložbena postavka pod nazivom “Životopis Jana Nepomuka“ akademske slikarke češkog porekla, Tereze Stamenković. Radi se o postavci reljefa u Etno muzeju Čeha u Češkom Selu. Sveti Jan Nepomuk ( Svatý Jan Nepomucký ) nacionalni je svetac Češke i zaštitnik Češke i grada Praga. Crkva u Češkom Selu, koja je podignuta 1900.godine, nosi naziv ovog velikog češkog svetca i mučenika.

Ove godine Dan Nacionalnog saveta Čeha obeležiti smo na nešto drugačiji način. Zbog novonastale situacije povodom pandemije #covid19, ove godine simbolično je otvorena izložbena postavka pod nazivom “Životopis Jana Nepomuka“ akademske slikarke češkog porekla, Tereze Stamenković. Radi se o postavci reljefa u Etno muzeju Čeha u Češkom Selu. Sveti Jan Nepomuk ( Svatý Jan Nepomucký ) nacionalni je svetac Češke i zaštitnik Češke i grada Praga. Crkva u Češkom Selu, koja je podignuta 1900.godine,  nosi naziv ovog velikog češkog svetca.

U susret  Danu Nacionalnog saveta Čeha koji se obeležava 16. maja 2020. godine, akademska slikarka Tereza Stamenković održala je likovne radionice sa učenicima koji pohađaju češki jezik sa elementima nacionalne kulture. Pošto je Češka zemlja mitova i legendi, likovne radionice bile su inspirisane češkim legendama. Jedna od radionica bila je posvećena  legendi o osnivanju Praga. Uspešna vladarka, princeza Libuše prorekla je istinu o Pragu rečima: „Vidim sjajan grad, čija slava doseže do zvezda“!

Založení Prahy

Jednou stanula Libuše s Přemyslem a s družinou na skalnatém srázu vysoko nad Vltavou. Dlouhé stíny už ležely na kvetoucích loukách, les byl zalit žlutým světlem. Také obilné lány dole pod srázem zahořely zlatem. Všichni hleděli na krásnou úrodu. Najednou ovanul posvátný strach celou družinu a dotkl se srdce všech. Libuši se zjasnily líce, zrak jí vzplál. Hleděla jako u vytržení, jako by nebylo ani manžela, ani celé družiny. Vztáhla ruce k modravým stráním za řekou, hleděla na les a mluvila prorockým duchem: „Město vidím veliké, jehož sláva hvězd se bude dotýkat. Tam v lese je místo, třicet honů odtud vzdálené, Vltava je obíhá. To na půlnoc ohrazuje potok Brusnice, na polední straně pak skalnatá hora vedle lesa Strahova. Tam když přijdete, najdete člověka uprostřed lesa, jak tesá práh domu. I nazvete hrad, který vystavíte, Prahou. A jako knížata a vojvodové proti prahu klanějí hlavu, tak budou se klanět i proti městu mému. Buď mu čest a chvála a buď známé v celém světě.“ Umlkla. Náhle pohasl žár jejího nadšení, věštecký duch od ní odstoupil. Hned šli za řeku na vrch do starého lesa.

Zde skutečně nalezli muže tak, jak Libuše viděla a řekla. Začali na tom místě stavět hrad, pevně jej ohradili, nejvíc na západ, neboť tady byl nejpřístupnější. Hluboký příkop a val kolem hradu zbudovali, na valu roubenou hradbu a v ní a nad branou vysoké sruby. Do jejich stěn natloukli dřevěné hřeby a pak je hlínou promíšenou se slámou ohodili, aby byly jistější proti ohni a proti zápalným střelám. A byl hrad Praha velice pevný a panoval pak vedle Vyšehradu celé české zemi.

U susret Danu Nacionalnog saveta Čeha koji se obeležava 16. maja 2020. godine,  učenici koji pohađaju češki jezik sa elementima nacionalne kulture sa akademskom slikarkom Terezom Stamenković, upoznali su se sa pojmom lutkarstva kao umetnosti i njegovog značaja u Češkoj kulturi i tradiciji. Bez obzira na prisutnu socijalnu izolaciju oni su veoma uspešno izrađivali lutke koje će kasnije koristiti za osmišljavanje lutkarskih predstava.

Lutkarstvo u Češkoj  je umetnost koja nije samo popularan oblik tradicionalne zabave nego i način prenošenja vizije sveta i obrazovni alat koji nosi poruke moralne vrednosti. Pozorište lutaka izraslo je iz narodne tradicije. Lutkarska predstava bila je drama naroda i čuvala je vekovima narodne legende. Putujuća lutkarska pozorišta bila su stalni posetioci seoskih sajmova, a predstave su često imale veliki značaj u očuvanju nacionalnih i patriotskih vrednosti. Ona su takođe igrala važnu ulogu u socijalizaciji, pomažući izvođačima da se nauče zajedništvu, komunikaciji i ojačavanju osećaja identiteta u društvu.

Lutka nije samo stvar, već živo biće sa svojim osobenostima koje prenosi osoba koja njome rukuje. Oživljena, ona započinje svoj život. To je suština lutkarske umetnosti. Lutka prati imaginaciju lutkara i odražava njegovu unutrašnju lepotu. Lutkar ulazi u lik, prožima ga, identifikuje se sa njim i koristi ga da prenese poruku. Tako lutkarska umetnost i lutkarstvo predstavljaju jedinstven i univerzalni jezik.