У Србији 14 језика националних мањина у службеној употреби, 60.000 деце и младих образује се на мањинским језицима.
Поводом 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истиче да је Влада Републике Србије посвећена неговању матерњег језика, како већинског народа, тако и језика националних мањина, свесна да је језик од изузетне важности за очување и развој идентитета сваког појединца.
Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима Савета Европе, чиме је показала жељу да допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији. Ратификацијом овог међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, Република Србија се обавезала да штити све језике којима се служе припадници националних мањина и то у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу. Ова права прописује и Устав Републике Србије те бројних закони и имају богату и разнородну примену у пракси.
У контексту очувања језика националних мањина, Република Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце и младих похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања, од предшколског до универзитетског нивоа.
Право на информисање на језику националне мањине остварује се у штампаним и електронским медијима, нарочито на подручју Аутономне Покрајине Војводина. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији, радио и телевизија, емитују програме на језицима националних мањина, док се, у новије време, језици националних мањина користе као средство информисања, и уопште јавне комуникације, на интернет порталима и друштвеним мрежама.
Радио-телевизија Војводине на свом другом каналу емитује програм на 13 језика мањинских заједница које живе на простору Војводине, највише на мађарском, затим следе програми на румунском, словачком, русинском, ромском , хрватском, украјинском, македонском, буњевачком, немачком, бугарском, чешком и руском језику.
Радио Нови Сад на свом другом програму емитује целодневни радио програм на мађарском језику, док на трећем програму емитује програм на 14 језика. То су албански, бугарски, буњевачки, македонски, немачки, ромски, румунски, руски, русински, словачки, украјински, хрватски, црногорски и чешки језик.
Радио-телевизија Србије емитује ТВ и радио програме на албанском и ромском језику. Што се тиче штампаних медија, према подацима надлежног покрајинског секретаријата који финансира новине које објављују информације на језицима националних мањина, а које издају издавачи основани од националних савета националних мањина, за 22 мањинска гласила у 2024. години издвојено је укупно 490 милиона динара.
У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 14 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, влашки, мађарски, македонски, ромски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на територији 54 јединице локалне самоуправе, с тим да су влашки и ромски језик у службеној употреби само у појединим насељеним местима.
Међународни дан матерњег језика обележава се сваке године 21. фебруара, с циљем промовисања језичке и културне разноликости, као и вишејезичности. Овај дан је установио УНЕСКО 1999. године, на предлог Бангладеша, а у знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. године изгубили животе у Даки, тражећи признавање свог матерњег, бенгалског језика.
Према подацима ове светске организације, у свету се говори више од 7.000 језика, од којих је приближно 1.500 угрожено и ризикује да у блиској будућности нестане. УНЕСКО процењује да више од 40 одсто светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме. Обележавањем овог дана, светска јавност се подсећа на важност очувања свих језика као наслеђа човечанства и промовише образовање на матерњем језику.
Република Србија је поносна на политике мултикултуралности које постоје, нарочито у делу вишејезичности у јавности. То је друштвена и културна вредност која ни од кога и никада не сме да буде доведена у питање или оспоравана, него мора да се негује и стално развија, што су и праксе власти у Републици Србији.
Извор: https://minljmpdd.gov.rs/u-srbiji-14-jezika-nacionalnih-manjina-u-sluzbenoj-upotrebi-60-000-dece-i-mladih-obrazuje-se-na-manjinskim-jezicima/
21. února, Mezinárodní den mateřského jazyka
V Srbsku se oficiálně používá 14 jazyků národnostních menšin a v menšinových jazycích se vzdělává 60 000 dětí a mladých lidí.
U příležitosti 21. února, Mezinárodního dne mateřského jazyka, Ministerstvo pro lidská a menšinová práva a sociální dialog zdůrazňuje, že vláda Republiky Srbsko je odhodlána pěstovat mateřský jazyk, a to jak většinového obyvatelstva, tak jazyků národnostních menšin, s vědomím, že jazyk má mimořádný význam pro zachování a rozvoj identity každého jednotlivce.
V roce 2006 Srbská republika ratifikovala Evropskou chartu regionálních nebo menšinových jazyků Rady Evropy, čímž demonstrovala své přání přispět k ochraně a zachování multikulturalismu a mnohojazyčnosti v Srbsku. Ratifikací tohoto mezinárodního právního aktu věnovaného ochraně a podpoře menšinových jazyků se Republika Srbsko zavázala chránit všechny jazyky používané příslušníky národnostních menšin ve školství, médiích, správních a soudních řízeních a hospodářském, společenském a kulturním životě. Tato práva jsou rovněž předepsána Ústavou Republiky Srbsko a četnými zákony a mají bohaté a rozmanité uplatnění v praxi.
V rámci zachování jazyků národnostních menšin poskytuje Republika Srbsko kromě srbského jazyka plné vzdělávání v mateřském jazyce v osmi dalších jazycích: albánštině, bosenštině, bulharštině, maďarštině, rusínštině, rumunštině, slovenštině a chorvatštině. Kromě toho se v rámci předmětu Mateřský jazyk s prvky národní kultury studuje dalších osm jazyků: bunjevac, vlachština, makedonština, němčina, romština, slovinština, ukrajinština a čeština. Kolem 60 000 dětí a mladých lidí navštěvuje kurzy menšinových jazyků na všech úrovních vzdělávání, od předškolní až po univerzitní úroveň.
Právo na informace v jazyce národnostní menšiny se uplatňuje v tištěných a elektronických médiích, zejména na území Autonomní provincie Vojvodina. V menšinových jazycích vycházejí noviny, časopisy, publikace a sborníky, elektronická média, rozhlas a televize, vysílají pořady v jazycích národnostních menšin, v poslední době jsou jazyky národnostních menšin využívány jako prostředek informací a obecně pro veřejnou komunikaci na internetových portálech a sociálních sítích.
Rozhlasová televize Vojvodina vysílá na svém druhém kanálu programy ve 13 jazycích menšinových komunit žijících ve Vojvodině, většinou v maďarštině, následují programy v rumunštině, slovenštině, rusínštině, romštině, chorvatštině, ukrajinštině, makedonštině, bunjevaci, němčině, bulharštině, češtině a ruštině.
Radio Novi Sad vysílá celodenní rozhlasový program v maďarštině na svém druhém kanálu, zatímco na svém třetím kanálu vysílá programy ve 14 jazycích. Jsou to albánština, bulharština, bunjevci, makedonština, němčina, romština, rumunština, ruština, rusínština, slovenština, ukrajinština, chorvatština, černohorština a čeština.
Rozhlas a televize Srbska vysílá televizní a rozhlasové programy v albánštině a romštině. Pokud jde o tištěná média, podle údajů příslušného zemského sekretariátu, který financuje noviny vydávající informace v jazycích národnostních menšin a které vydávají vydavatelé zřízená národnostními radami národnostních menšin, bylo v roce 2024 na 22 menšinových novin alokováno celkem 490 milionů dinárů.
V Srbské republice se kromě srbského jazyka oficiálně používá 14 dalších jazyků národnostních menšin (albánština, bosenština, bulharština, bunjevci, vlašština, maďarština, makedonština, romština, rumunština, rusínština, slovenština, chorvatština, černohorština a čeština) na území 54 místních samosprávných celků, přičemž úředníci používají pouze vlašští a vlašští obyvatelé.
Mezinárodní den mateřského jazyka se slaví každý rok 21. února s cílem podpořit jazykovou a kulturní rozmanitost a také mnohojazyčnost. Tento den založilo UNESCO v roce 1999 na návrh Bangladéše na památku studentů, kteří přišli o život v Dháce 21. února 1952, když požadovali uznání svého mateřského jazyka, bengálštiny.
Podle této světové organizace se na světě mluví více než 7 000 jazyky, z nichž přibližně 1 500 je ohrožených a hrozí, že v blízké budoucnosti vymizí. UNESCO odhaduje, že více než 40 procent světové populace nemá přístup ke vzdělání v jazyce, kterým mluví nebo kterému rozumí. Připomenutím tohoto dne se světové veřejnosti připomíná důležitost zachování všech jazyků jako dědictví lidstva a podporuje vzdělávání v mateřském jazyce.
Srbská republika je hrdá na multikulturní politiku, která existuje, zejména v oblasti mnohojazyčnosti ve veřejné sféře. Jde o společenskou a kulturní hodnotu, kterou nikdy nikdo nesmí zpochybňovat ani zpochybňovat, ale musí být pěstována a neustále rozvíjena, což je také praxe úřadů v Republice Srbsko.
