Month: February 2022

U utorak 1. marta u 18h, u sali bioskopa Kulturnog centra, biće prikazan dokumentarni film o životu i običajima Čeha pod nazivom „Kulturno nasleđe Čeha” autora Antona Stehlika. Program se realizuje u saradnji sa Nacionalnim savetom češke nacionalne manjine u Srbiji i KUPU Češka beseda Vršac.

Najveća grupacija češke nacionalne manjine u Srbiji danas živi na teritoriji opštine Bela Crkva. Pre koncipiranja ovog filma, postojala je potreba da se u bibliotekama i arhivima pronađu etnološki i istorijski podaci o Česima u Srbiji. Međutim, došlo se do saznanja je ovaj segment veoma malo etnološki i istorijski istraživan, što je samo po sebi predstavljalo veliki izazov za podrobnije istraživanje i beleženje.

Nematerijalno kulturno nasleđe Čeha u Srbiji ugroženo je zbog nedovoljno  razvijene svesti o njegovoj vrednosti i značaju. Radi se o jedinstvenom  nasleđu u živoj tradiciji kome preti opasnost od nestajanja. Dokumentarni film rezultat je etnodijalektoloških istraživanja nematerijalnog kulturnog nasleđa (nematerijalno nasleđe koje označava prakse, prikaze, izraze, znanja i veštine, usmene tradicije, izvođačke umetnosti, društvene običaje i znanja…). Etnodijalektološka istraživanja odvijala su se uz asistenciju stručnog konsultanta sa Balkanološkog instituta SANU, Beograd, prof.dr Biljane Sikimić.
Teme koje su bile obrađene su: tradicijska kultura i folklor, usmena istorija i životne priče.
Kazivanja ispitanika bila su od velike koristi u postupku očuvanja tradicionalnih obeležja češke kulture. Tokom realizacije filma intenzivno se odvijala i saradnja sa češkim udruženjima na prostoru Srbije.

Dokumentarni film je titlovan na srpski jezik.

Tekst je preuzet sa sajta Kulturnog centra Vršac: https://www.kulcentar.com/component/k2/item/1351-projekcija-dokumentarog-filma-%E2%80%9Ekulturno-nasle%C4%91e-%C4%8Deha%E2%80%9D

Česi na području Banat uspeli su da do danas sačuvaju stari češki običaj podnazivom Masopust. Radi se naime o Maskenbalu koji se obeležava u pokladnojnedelji pre Uskršnjeg posta. Učesnici Masopusta za tu priliku oblače raznekostime, a najčešće prekrivaju i lice, maskama ili#šminkom. Svrha ovog događajaje prvenstveno da se ljudi dobro zabave, ali i da pokažu svoje kreativno umeće štose#kostima#i#maski#tiče, nastojeći da što vernije prikažu lik koji predstavljaju.

U češkim besedama u Češkom Selu, Beloj Crkvi i Kruščici, vesela maskiranapovorka muzikom i uz dobošara pokušala je da otera zle duhove zime i dočekaproleće. Ove godine Masopust je obeležilo i učešće benda iz Češke “2RKs” koji jesvojim nastupom obogatio manifestaciju.

“Želja nam je da tu našu tradiciju vezanu za kreativnost, kao vid kulturnog,nematerijalnog nasleđa prenesemo mlađoj populaciji i zainteresujemo ih zaobnavljanje i razvijanje starih veština i znanja. Nematerijalno kulturno nasleđe ili„živo nasleđe“, kako se često naziva, obuhvata tradicionalne društvene prakse irituale kao i verovanja, koji su i danas sačuvani, a koje Česi prenose s generacijena generaciju kao obeležje sopstvenog identiteta. Današnji Masopust u ČeškomSelu dokaz je da nematerijalno kulturno nasleđe živi sa svojim nosiocima već 185godina od naseljavanja čeških doseljenika na plodnu abliansku dolinu. Promene,svakako utiču na opstanak nematerijalnog nasleđa i one mogu imati različiteefekte. Upravo zbog toga je važno sprovođenje programa podizanja svesti označaju očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa i njegovom razvijanju u skladusa potrebama same zajednice.”

– istakla je Ljiljana Stehlik, predsednicaNacionalnog saveta češke nacionalne manjine u Srbiji.

Češka  udruženja  sa  područja  Banata svake godine organizuju Maskenbal ili kako ga Česi zovu Masopust. Istorijski gledano počeci maskenbalskih običaja datiraju još iz paganskih vremena kada su na taj način, ljudi pod maskama i uz mnogo vike, zvonjave i galame, terali zle sile. Tokom Maskenbala organizuju se druženja, povorke i zabave kojima se završava pokladno vreme i kojima se simbolično oprašta od zime.

„Maskenbal je jedna u nizu manifestacija koje su naši preci doneli na ove prostore pre gotovo dve stotine godina, a mi se trudimo da i danas, u nešto izmenjenim okolnostima, sačuvamo našu nematerijalnu kulturnu baštinu. Ponosimo se svojom narodnim običajima  te podržavamo obeležavanje ovih pokladnih dana kako bi smo obogatili seoski život kao i kulturnu ponudu naše opštine Bela Crkva”

 – rekla je Ljiljana Stehlik, predsednica Nacionalnog saveta Čeha.

Na danas održanoj sednici  Koordinacije Nacionalnih saveta nacionalnih manjina kojom je predsedavao gospodin Borče Veličkovski, prisustvovala je  i predsednica češkog Nacionalnog saveta, gospođa Ljiljana Stehlik. 
Kako je i bilo predviđeno izabrani su stručni predstavnici Koordinacije koji će se priključiti Radnoj grupi i ekspertima Ministarstva i Saveta Evrope na izradi nacrta Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Zaključeno je da je najveći broj Nacionalnih saveta dostavio popunjene Upitnike sa veoma konstruktivnim i inovativnim predlozima. Takođe, dogovoreno je i da se uputi zahtev Vladi RS vezan za dalje finansiranje Nacionalnih saveta kao i povećanje iznosa opredeljenih sredstava.

“On- line sednica Koordinacije Nacionalnih saveta nacionalnih manjina zakazana je za

ponedeljak  21. februara na platformi ZOOM sa sledećim dnevnim redom:

1. Izbor stručnih lica predstavnika Koordinacije za drugi sastanak radne

grupe – u periodu od 23 – 25. februara od strane MLJMP;

2. Dostava popunjenog upitnika radne grupe Koordinacije za izradu AP; 

3.  Dopunska objašnjenja o popunjavanju okvira Akcionog plana;

4.  Razno

Dana 17.02.2022 održana druga on-line sednica vezana za  javne konsultacije Saveta Evrope, predstavnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i duštveni dijalog i ekspertske grupe za izradu akcionog plana za nacionalne manjine sa predsednicima Nacionalnih saveta nacioanlnih manjina. Sednici je prisustvovala predsednica Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine gospođa Ljiljana Stehlik. Sednica je protekla u radnoj i konstruktivnoj atmosferi sa ciljem da se izradi što kvalitetniji i sveobuhvatniji nacrt novog Akcionog plana za period od 2022. do 2025. godine

Dana 14.02.2022. godine održan je on-line sastanak Nacionalnih saveta nacionalnih manjina sa predstavnicima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i duštveni dijalog i konsultantom za izradu Akcionog plana, Ivanom Bošnjakom. Sastanku je prisustvovala predsednica Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, Ljiljana Stehlik.

Konsultant Saveta Evrope, Ivan Bošnjak inicirao je diskusiju o sadržini Upitnikavezanih za pripremu Akcionog plana koje su Nacionalni saveti popunili, kao i o drugim pitanjima od značaja za pripremu Akcionog plana. Sastanku su prisustvovale Elena Papuga, Biljana Marković i Ljiljana Bekčić iz resornog Ministarstva.

Razgovarano je o tehnici i metodologiji za izradu Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina kao i o definisanju zajedničkih aktivnosti vezano za 11 poglavlja sadržanih u Akcionom planu. Naglašeno je da je potrebno da Koordinacija Nacionalnih saveta pripremi usaglašene stavove koji treba da uđu u nacrt Akcionog plana. Kompletne aktivnosti koordiniraće Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Savetom Evrope.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prethodno je uputilo poziv na konsultacije predstavnicima svih organa javne vlasti u Republici Srbiji, predstavnicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zainteresovanim građanima i građankama, privrednim društvima i socijalnim partnerima, organizacijama civilnog društva, predstavnicima akademske zajednice i drugim zainteresovanim subjektima u vezi sa Polaznim osnovama za izradu Predloga Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period od 2022. do 2025. godine.

Barbara Irović iz Kruščice na najbolji mogući način spojila je tradiciju pravljenja čeških kolača Pernjik i moderne tokove poslastičarstva. Svoja mala umetnička dela od slatkiša prikazuje na Instagram stranici „Češki kolačići“.

Barbara je završila srednju poljoprivrednu školu u Vršcu, smer prehrambeni tehničar. Po završetku srednje škole odlazi na kurs češkog jezika u trajanju od dva semestra na Masarikovom univerzitetu u Brnu. Na polovini kursa počela je pandemija, vratila se u svoje rodno selo, a kurs je završila online.

A kako je sve počelo, kako je nastala ideja za pravljenje raznih slatkiša, otkrila je za naš portal.

„Pošto sam imala previše slobodnog vremena i nisam znala kako da ga iskoristim, počela sam da isprobavam razne recepte i objavljujem ih na jednoj stranici na internetu gde su svakog meseca birali najlepši recept koji su nagrađivali. Tako je došao i decembar kada sam odlučila da napravim pernjike i objavim recept, misleći da je interesantno jer malo ljudi zna nešto o češkoj kulturi. Nagradu za recept nisam dobila, ali sam dobila puno pohvala za svoju kreativnost i ideju da otvorim Instagram stranicu gde ću pokušati da prodajem svoje kolačiće. Na samom početku sam bila uplašena i mislila sam da u mom malom mestu ta ideja nema budućnost, ali ispostavilo se da nisam u pravu. Prošlo je nešto više od godinu dana, a ja sve više uživam u ovom poslu i trudim se da imam što više novih slatkiša u ponudi“– kaže Barbara.

Češki kolači pod nazivom Pernjik su medenjaci koji se tradicionalno spremaju za božićne praznike i ukrašavaju se prigodnim motivima. Barbara je svoje umeće unapredila pa osim ovih medenjaka pravi torte iznenađenja, tart, sladoled popse, male i velike čokolade, lizalice, krofnice, praline.

Želi da bude aktivna i u svojoj lokalnoj zajednici. U okviru festivala „Lepota različitosti“ koji je prošle godine imao humanitarni karakter, prihod od prodaje njenih medenjaka doniran je u humanitarne svrhe za pomoć njenim sunarodicima u Češkoj koji su nastradili u poplavama. Učestvovala je u kreativnoj božićnoj radionici za mališane, gde su deca oslikavala mednjake koje je ona napravila.

U susret 14. februaru, kada slavimo ljubav, Barbara je spremila raznovrsne slatkiše koji su pravi praznik i za čulo ukusa i za čulo vida. Svoju ljubav u pripremi raznih slatkih đakonija utkala je u svaki slatkiš, a u bogatom izboru ne može se reći koji je najlepši. Ovi „slatkiši ljubavi“ su idealan poklon u vreme darivanja kada se slave ljubav, dobro vino, buđenje proleća i novog života. Svi je mogu kontaktirati preko Instagrama na stranici češki kolačići i zasladiti se predivnim slatkišima. U galeriji pogledajte fotografije samo nekih od kolača i slatkih poslastica.

Letnje škole su kursevi češkog jezika koje organizuje nekoliko univerziteta u Republici Češkoj. Ovi kursevi se organizuju svake godine tokom letnjih meseci (jul, avgust, septembar) i traju od 2 do 4 nedelje u zavisnosti od programa kursa.

Ovogodišnje letnje škole biće organizovane u sledećim terminima:

• Letnja škola slovenskih studija Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu: 22.07 – 19.08.2022.
• Letnja škola slovenskih studija, Kabinet češkog jezika za strance, Filozofski fakultet Masarikovog univerziteta u Brnu: 23.07 – 20.08.2022.
• Letnja škola slovenskih studija, Filozofski fakultet Univerziteta Palackog u Olomoucu: 16.07 – 14.08.2022.
• Letnja škola slovenskih studija, Institut za jezičku i stručnu pripremu u Podjebradima – obrazovni centar pri Karlovom univerzitetu u Pragu: 04.07 – 29.07.2022.
• Međunarodna letnja škola jezika Zapadnočeškog univerziteta u Plzenju: 11.07 – 29.07.2022.
• Letnja škola slovenskih studija Južnočeškog univerziteta u Češkim Budjejovicama: 15.08 – 05.09.2022.

Kursevi su namenjeni stranim studentima, stručnjacima (pedagozima, prevodiocima) i akademskim radnicima iz oblasti bohemistike i slavistike. Međutim, s obzirom na sveobuhvatnost, kursevi su otvoreni i za sve one koji su zainteresovani za češki jezik, književnost, istoriju i kulturu. Svaka od letnjih škola nudi kurseve češkog jezika za sve nivoe, seminare posvećene češkoj književnosti, kulturi i istoriji, kao i bogat program vannastavnih aktivnosti.

Detaljnije informacije o programima, cenama i načinu prijavljivanja zainteresovani kandidati mogu pronaći na web stranicama svake od navedenih škola, kao i na stranici Ministarstva prosvete, omladine i sporta Republike Češke.

Napomena: Na ove kurseve je moguće prijaviti se samo u ulozi samofinansirajućeg polaznika.